Княжеско-сербский театр

Public RSS Widgets

Княжеско-сербский театр
  • 9. септембра је рођен ЈОАКИМ ВУЈИЋ
  • ТЕАТАР! ТЕАТАР ТРЕБА ЧИНИТИ!

    ЈОАКИМ ВУЈИЋ

    Рођен 9. септембра 1772. у Баји од родитеља Григорија и Јевре. Школовао се у Баји, Новом Саду, Калачи, Острогону и Пожуну (Братислава) где је изучио права.
    Написао је Путешествије по Сербији, Земљеописаније, Почетак описанија србски манастира као и 21 драмско дело, укључујући Крешталицу, Фернанда и Јарику и Љубовнају завист через једне ципеле. Аутор је и једне Француске граматике.
    Прва театрална представленија приредио је у Пешти, Баји и Сегедину између 1813. и 1815, а у Земуну 1823. 24. августа 1813. године, у Рондели на пештанској обали Дунава, на позорници Мађарског театра, Јоаким Вујић приређује прву световну и грађанску позоришну представу на српском језику Крешталица немачког списатеља Аугуста Коцебуа. Прву вест о овој представи пренеле су Новине сербске из царствујушче Вијене Димитрија Давидовића.
    На позив Кнеза Милоша у јесен 1834. године у Кргујевац долази Јоаким Вујић као личност великог позоришног искуства и познавалац обимног позоришног репертоара. Постављен је за директора Театра са задатком да организује рад позоришта.
    Књажеско-србски театар смештен је у адаптираним просторијама типографије и имао је бину, ложе и партер. Репертоар Театра чинила су углавном дела Јоакима Вујића, а глумачки ансамбл, поред Вујића, који је био главни глумац и редитељ, сачињавали су млади чиновници и ђаци гимназије. Прве представе одржане су у време заседања Сретењске скупштине од 2. до 4. фебруара 1835. године, када су приказани Вујићеви комади уз музику коју је компоновао Јожеф Шлезингер. За три дана изведене су четири представе: Фернандо и Јарика, Ла Пејруз или Великодушије једне дивје, Бедни стихотворац и Бегунац. Позоришну публику сачињавали су Кнез са породицом, чиновници и позвани гости, као и посланици у време скупштинских заседања. На Сретење Господње, 15. фебруара 1835. године (2. фебруара, по Јулијанском календару) приказао је Јоаким Вујић свој позоришни комад Фернандо и Јарика, према делу Карла Екартсхаузена.
    Последње године свога живота Јоаким Вујић је провео у Београду у оскудици. Ипак је био живнуо видећи да се у Србији све више утврђује позориште. То му бејаше последња радост.
    Умро је 20. новембра (8. новембра по Јулијанском календару) 1847. године, очекујући први повезани примерак своје нове књиге Ирина и Филандар.

    Јоаким Вујић је сахрањен у гробу Симе Милутиновића Сарајлије у близини цркве Светог Марка на старом ташмајданском гробљу у Београду.

    КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР - Крагујевац - 9. септембра је рођен ЈОАКИМ ВУЈИЋ

    На сцени овог позоришта однегована је читава плејада врсних уметника који су оставили дубоког трага у историји позоришне уметности земље. Театар у Крагујевцу, који је носио име оснивача првог српског театра Јоакима Вујића, израстао је по свом репертоарском изразу и сценском третману у модерно...

    www.joakimvujic.com




  • РЕПЕРТОАР - септембар 2021.
  • РЕПЕРТОАР - септембар 2021.

    БЛИТВА И КРОМПИР
    Субота, 11. септембар 20.00 часова

    БАЈКА О МРТВОЈ ЦАРЕВОЈ КЋЕРИ
    Уторак, 14. септембар 20.00 часова

    РЕВИЗОР
    Четвртак, 16. септембар 20.00 часова

    БРИШИ ОД СВОЈЕ ЖЕНЕ
    Субота, 18. септембар 20.00 часова

    МОЈЕ БИВШЕ, МОЈИ БИВШИ
    Уторак, 21. септембар 20.00 часова

    КО НЕМА У ВУГЛА, ГУГЛА
    Четвртак, 23. септембар 20.00 часова

    РЕВИЗОР
    Субота, 25. септембар 20.00 часова

    ГЕНЕРАЛИ ИЛИ СРОДСТВО ПО ОРУЖЈУ
    Уторак, 28. септембар 20.00 часова

    ОПЕТ ПЛАЧЕ, АЛ' САД ОД СРЕЋЕ
    Четвртак, 30. септембар 20.00 часова

    РЕПЕРТОАР - септембар 2021.

    На сцени овог позоришта однегована је читава плејада врсних уметника који су оставили дубоког трага у историји позоришне уметности земље. Театар у Крагујевцу, који је носио име оснивача првог српског театра Јоакима Вујића, израстао је по свом репертоарском изразу и сценском третману у модерно...

    www.joakimvujic.com




  • Селекција 16. Jоакимфеста (2021)
  • Јоакимфест

    На конференцији за медије у Књажевско-српском театру селекторка Бранислава Илић представила селекцију 16. Јоакимфеста.

    16. Јоакимфест 2021.

    ЖИВОТ ПОСЛЕ   
    (тридесет година после)  
     

    Затворена позоришта, немогућност путовања, непознат буџет, неизвесно одржавање фестивала услед пандемије ковида 19... све су то околности са којима се сусрећу сви селектори који покушавају да осмисле концепт за неки од многобројних  јесењих позоришних фестивала. „У позоришту је све могуће“, добар део нас и даље у то верује, али како у толикој неизвесности, пројектовати и осмислити концепт који би требало да носи и потенцијал високог степена остварљивости? А драматуршко питање у овим  околностима,  било  би, постоји ли тема која је у стању да на сцени „надигра“ корона вирус и његову доминацију у нашим животима? Можемо ли још увек да замислимо живот после короне?

    Моја прва одлука била је да нећу узимати наменски прављене представа на тему вируса. Друга одлука везана је за просторно одређење да све представе буду са простора бивше Југославије. Из два разлога. Први је тај, да су се на овом простору, за разлику о неких других, уз сва ограничења и проблеме, представе ипак и радиле и играле. Други, за мене значајнији разлог, је тај да је тачно пре 30 година започео распад некад заједничке  државе. И да предухитрим  све  антијугословене и разочарам југоносталгичаре, Југославија није тема моје селекције. Тридесет година је довољно дуг период да скенирамо овај простор кроз теме којима се театри али и неки нови млади позоришни људи баве. Живот после је мој интимни, субјективни поглед на овај простор и театар, 30 година после. Може ли позоришни фестивал да исприча  причу? Одговор на ово питање крагујевачка публика тражиће у следећим представама:
     

    1.  Употреба човека  –  по роману Александра Тишме у драматизацији Федора
    Шилија, и у режији Бориса Лијешевића  / копродукција Нови Тврђава театар, Град
    театар Будва / Новосадско позориште (Újvidéki Színház) и East West Centеr из
    Сарајева
    2.  Наш магацин (Наше  складишче) – Тјаше Мислеј, режија Матеја Кокол /
    Прешерново гледалишче из Крања (Словенија)
    3.  Као да крај није ни сасвим близу - Маје Пелевић, режија Никола Завишић /Битеф театар  
    4.  Само  глас  -  Нина  Плавањац, режија Марјан Нећак  /  Македонски народен
    театар из Скопља (Северна Македонија)
    5.  Блудни дани куратог Џонија – роман Филипа Грујића, у драматизацији Димитрија
    Коканова, режија Јована Томић / Новосадско позориште (Újvidéki Színház)  
    6.  И коње  убијају  зар не  –  по роману Хонора Мекоја, драматизација и режија
    Мартин Кочовски / Македонски народен театар –Битола (Северна Македонија)
    - снимак представе
    7. Седам  страхова  –  по роману Селведина Авдића у драматизацији Емине
    Омеровић и Селме Спахић, режија Селма Спахић/ Босанско народно позориште
    Зеница у копродукцији са 20. Фестивалом босанскохерцеговачке драме, Зеница 2021.(Босна и Херцеговина)
     

    Овај избор би био потпунији у концепцијском заокружењу селекције да су у њему још две представе: Мој муж, Румене Бужуровске у режији Иване Ђилас/Словенског народног гледалишча из Љубљане и Теорија завјере, ауторски пројекат Филипа Јурјевића, Марина Лисјак и Марине Пејновић / Сатиричног казалишта Керемпух из Загреба.

    Јоакимфест је фестивал који је у свим својим селекцијама током ових 15 година, водио рачуна да поред афирмисаних аутора пружи шансу и новим младим људима. Мислим да ту традицију  нисам  изневерила. По први пут на овом фестивалу су: Тјаша Мислеј и Матеја Кокол које нам представом Наш магацин  на духовит начин приближавају више но актуелну и болну тему експлоатисања женске радне снаге у магацину једног хипермаркета. Млада драмска списатељица Нина Плавањац, супротно томе, бави се јаком женом, глумицом, коју усамљеност присиљава да се суочи са својом рањивошћу али и да пронађе довољно снаге да се супротстави туђој манипулацији. Композитор и редитељ Марјан Нећак је управо у тексту Само глас, ове младе ауторке пронашао инспирацију  за своје музичко сценско истраживање. Филип Грујић, млади драмски и прозни писац, који је такође први пут на Јоакимфесту, је свој роман првенац Блудни дани куратог Џонија дао у руке исто тако младом али већ уиграном, редитељско-драматуршком  двојцу, Јовани Томоћ и Димитрију Коканову, који су са сјајном  ауторском  екипом  направили сценски изузетно  атрактивну  и духовиту представу. Кад смо већ код опробаних редитељско драматуршких двојаца, у њих се могу  убројати и Маја Пелевић и Никола Завишић. У интерактивној  аудио-визуелној инсталацији  Као да крај није ни сасвим близу у којој може да учествује само петоро људи, користећи само глас, позивају малобројну публику на измештање из овог света у дигиталну реалност у покушају промишљања неких нових облика суживота и заједништва човека и машине. Питање које ауторски тим, поставља је да ли је данас, у самоћи и изолацији, у искривљеним перцепцијама реалности, могуће више него икад градити нове облике заједништва?

    Искусни редитељско-драматуршки тандем, Борис Лијешевић и Федор Шили, познати су по томе да воли да се хватају у коштац са озбиљним и тешким књижевним изазовима. Овог пута долазе са сјајном драматизацијом антологијског  романа  Употреба човека, Александра Тишме, о трагичној судбини људи у рату, судбини  неколико породица које су живеле пре, за време и након Другог светског рата. Представа која нас упозорава на то да ратна психологија лако и брзо човека претвара у робу, у материјал за спровођење туђих намера. 

    Босанско народно позориште из Зенице и редитељка Селма Спахић, су на Јоакимфесту били увек добро прихваћени и награђивани. Селведину Авдићу, једном из плејаде сјајних босанскохерцеговачких писаца који последњих година привлаче све већу пажњу читалачке публике у региону и шире, ово је друга сарадња са редитељком у позоришту у Зеници. Прва је била на сјајној представи Моја фабрика. Као неко ко осећа огромно поштовање за театре који се на својим сценама баве темама своје заједнице, представу о догађајима у току ратних дешавања у Зеници,  Седам страхова, сматрам невероватно храбрим чином и значајном представом како у позоришном смислу, тако и грађанском.

    Претходних годину и по дана, у Србији смо често слушали од позоришних људи како снимак позоришне представе не може никако да замени живу представу иако то нико није ни доводио у питање. У тренутку када су позоришта у Македонији била затворена месецима, у Македонском  народном  театру у Битољу, урађена је онлајн премијера представе по тексту Хонора Мекоја И коње убијају зар не у режији Мартина  Кочовског. Редитеља, добро познатог, крагујевачкој публици. Мартин Кочовски је интелигентно и драматуршки вешто у онлине  пренос представе уписао, укључио и контекст затвореног театра, празну сале, дистанце медју људима   у техници, око сцене и на сцени. На тај начин је драматуршки испреплео фикцију са сцене са документарношћу ситуације у којој је  позоришту забрањено да игра представе. Колико год да се ова представа уживо игра у позориштима и на  фестивалима, никада неће имати тај сегмент документарног записа и сведочења једног тренутка, какав има снимак.

    Ово је седам представа које ће својим темама, сценским промишљањем и естетиком, надам се, испричати причу живот после и успети, опет се надам, да надиграју корону.

    Бранислава Илић, 26.8.2021.

    ЖИРИ 16. ЈОАКИМФЕСТА 2021
     

    НАДА КОКОТОВИЋ – редитељка и кореографкиња (председница жирија)
    ЈАСМИНА ДИМИТРИЈЕВИЋ – глумица
    РАДМИЛА ПЕТРОВИЋ – песникиња

    16. Jokamfest

    На сцени овог позоришта однегована је читава плејада врсних уметника који су оставили дубоког трага у историји позоришне уметности земље. Театар у Крагујевцу, који је носио име оснивача првог српског театра Јоакима Вујића, израстао је по свом репертоарском изразу и сценском третману у модерно...

    www.joakimvujic.com




  • Преминуо глумац Братислав Славковић Кеша
  • Братислав Славковић Кеша

    Један од најпознатијих и најомиљенијих крагујевачких глумаца, дугогодишњи члан ансамбла Књажевско-српског театра Братислав Славковић Кеша, преминуо је 2. јула у 76. години живота у Крагујевцу, након краће болести.

    Братислав Славковић Кеша припадао је плејади глумачких имена по којима је крагујевачко позориште познато и признато у земљи и региону. Рођен је 6. децембра 1945. године у Крагујевцу. У младости се успешно бавио спортом и играо за подмладак ФК "Радничког". Професионалну глумачку каријеру започео је 1970. године у Црногорском народном позоришту у Подгорици. Године 1974. враћа се у Крагујевац и остаје веран матичној кући и након одласка у пензију.

    Само на крагујевачкој сцени остварио је више од стотину улога у разноврсном репертоару за које је добио бројне награде и признања. Памте се његове улоге на овој сцени: Методије у представи "Црнила", Перела у "Човек, животиња и врлина", Манојло у "Чуду у Шаргану", Никита у "Камену за под главу", Милисав у "Сумњивом лицу", Циганин Тасин у "Ослобођењу Скопља", Копривец у "Краљу Бетајнове", Идриз у "Омеру и Мерими", Бранилац Фечукович у "Браћи Карамазовима", Били Питон у "Маратонцима", Смук и "Ивковој слави", Лорд Фокур Баберли у "Чарлијевој тетки", Радак у "Станоју Главашу", Марко Пекар у "Сабирном центру", Ђура у "Балканском шпијуну", Јегор Тимофејич у "Самоубици", Кочкарјов у "Женидби", Михајловић у "Шовинистичкој фарси", Цибра у "Тетовираним душама", Нинко Белотић у представи "Свети Георгије убива аждаху", Чапајев у "Ружењу народа", Министар у "Протекцији", Кузман у "Голубњачи", Капетан Бордир у "Краљу Ибију"... Последња премијерна улога у Књажевско-српском театру био је Серебрјаков у Чеховљевом "Ујка Вањи" 2017. године. Последњу позоришну улогу остварио је у представи "Ивкова слава у Призрену" у копродукцији Народног позоришта из Ниша и Српске драме Народног позоришта из Приштине 2019. године.

    Добитник је Прстена са ликом Јоакима Вујића за изузетан допринос развоју Књажевско-српског театра и афирмацији његовог угледа у земљи и иностранству 2018. године. Између осталих, добио је и Награду Културно-просветне заједнице Града Крагујевца за глумачка остварења за 1985. годину, те Печат града Бање Луке за улогу Чапајева у представи "Ружење народа у два дела" на Театар-фесту "Петар Кочић".   

    Играо је у свим медијима, на радију, филму, телевизији. На филму је дебитовао 1979. у "Жестоким годинама" Живка Ристића, а све до пандемије активно је снимао за домаћу телевизијску и серијску продукцију. Остварио је улоге у серијама "Срећни људи", "Село гори, а баба се чешља", "Мој рођак са села", "Равна Гора", "Убице мог оца", "Синђелићи", "Ургентни центар" и др.   

    Сахрана ће се одржати 5. јула у 13 часова на Варошком гробљу у Крагујевцу.
    Комеморација је у среду, 7. јула у Књажевско-српском театру.

    КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР - Крагујевац - Преминуо глумац Братислав Славковић Кеша

    На сцени овог позоришта однегована је читава плејада врсних уметника који су оставили дубоког трага у историји позоришне уметности земље. Театар у Крагујевцу, који је носио име оснивача првог српског театра Јоакима Вујића, израстао је по свом репертоарском изразу и сценском третману у модерно...

    www.joakimvujic.com




  • Надежда Јаковљевић
  • Надежда Јаковљевић

    Рођена 1994. године у Крагујевцу где је завршила гимназију и основну музичку школу, смер клавир. Студирала је шпански језик и хиспанске књижевости на Филолошко-уметниcчком факултету у Крагујевцу. Поред тога говори и енглески и немачки језик. Дипломирала је глуму на Академији уметности у Новом Саду 2019. године у класи професора Бориса Исаковића. Уписује мастер студије на истој Академији у класи професора Леона Лучева и Ермина Брава.

    joakimvujic.com